I opet sinoc
u mojoj kuci
neko svetlo
Ja cujem zvona
i vidim senke
ko je to tamo
ko je to tamo
Polako idem
do vrata kuce
crven trag
Miris mora
donese vetar
ko je to tamo
ko je to tamo
Umorne misli
sad se bude
otvaram vrata tiho, tiho
Hodnikom cutim
ide vecnost
ruka je hladna, hladna, hladna
A ispred vrata
u strahu stanem
miris sume
U plavom dimu
leptiri lete
ko je to tamo
ko je to tamo
Mir, odjednom mir
i bljesak tame
sve stvari u mojoj sobi
na svom su mestu
Ja trazim, o gde je, je svetlo
i ruka moja
po zidu klizi
ko, ko je to tamo
Odjedom u uglu
kraj starog klavira
rodi se svetlost
duginih boja
Prividjenje, prividjenje da l’ je
privivividjenje da l’ je
prividjenje da l’ je
O ne, to nije prividjenje
ne, ne, ne, ne
vila u mojoj sobi
I opet tiho
cuju se zvuci
i vec mi lice
miluje vetar
Ja letim, ja letim, ja letim
Kao da disem
u jeseni ranoj
dah proletnog jutra
I dok telo njeno
u ludom grcu odjednom zove
‘Ajde, ‘ajde dodji
‘ajde dodji i opij me
i dok sa mojih grudi
potone taj
U rudu koju bacam
ja disem dah
dah jesenjeg jutra
Zvona oko mene
livade sa travom
iz straha, strah
Odjednom strah, odjednom strah
ne osecam telo
prestajem da znacim
I ne cujem nista
prestajem da budem covek
I rukama stezem
to plametno grlo
okov bi taj
unistio mene
Sve tisi njen glas
sve jace ruka steze
to plametno grlo
to plametno grlo
Nema vise nista
u predmetu toplom
i jos samo miris mora
I crveni trag
crveni trag
trag, trag, trag, trag, trag