Ref.
Dole, gde su suznji raspadi i drolje
vise ne istem bolje, ovde nasao sam svoje
ovde dole, gde su maske sprzene, obrazi goli
odraz ne boli otkad sve stoji, tu je moj mir
Draga kevo, dzaba bes tvoj
ovde vazda lepo
casna rec, to sto mislis da mi tesko
skroz je pogresno
Caka je vrlo slicna onome
sto kazu za zatvor
zavisi na koju kartu igras
u startu
I zato sam jos prvog dana
liku odgrizao pola nosa
bio je velik, slinav
zaboden u moja posla
Beli mantil rece no-no
i poceska me elektro-sokom
tad sam resio da mu zabodem
penkalo u oko
Sto sam i pokusao u menzi
al’ je neka zena pocela da vrisi
rekoh, zajebi
nesto jos gore ima da smisli
A onda su dani, ne znam
poceli da teku
poceo sam da tupim
i da se vise ne opirem leku
Drugi su poceli da zaziru od mene
sto je super
niko iz grupe mi nije prisao
poslije slucaja ruke
To je bilo kad je jedna
prazna zena, mirna i tiha
rekla da imam blage oci
rukom mom obrazu prisla
Imala je cudan pogled
kao majka, kao zena
kao slomljena sreca
koja zeli da deli bezdan
Zgrabio sam joj ruku
vrisnuo da me ne zna
da me vise nikad ne takne
da se tera u kuraca dvesta
Da nije svesna kol’ko mrzim ljude
dodire i opsta mesta
da mi nije stalo nimalo
ako me mrze svi oni odreda
Sto je i bilo ha
da li mrznja, da li strah
da li iscaseno saosecanje za mrak
sta ti ja znam
A kao supice kao, pilav
musaka kao lepo nas hrane
kao, briznja u vraziju mater
shvataju nas jadne
Sarade li gadne
maske ne umeju da shvate
vidim zivotinjske osmehe
kad im se naredi da mlate
Znam da i Viklera drze
tu, u nekoj sobi
ne daju mi da ga vidim
jer smatraju da ce da skodi
A ovo pismo, usput da znas
uopste i ne postoji
ruke su mi vezane
sedim solo u beloj sobi
Ref.
Dole, gde su bedni
zaborava zedni, skoru
lako sanjam bezbrizno
sav opijen prezirom
Tu dole, gde napokon pripadam
uz prazna lica
lekove, bele mantile
i par trikova
Ucinio sam da draga
teta doktorka, popizdi
da me sve cesce posecuje
da mi objasni da sizim
Da je manicni depresivac
postao sado-agresivac
da bi bilo puno bolje kada bi
naizad poce da pricam
Da je tu da pomogne
da treba da mi bude bliska
pitala je sta da ucini
meni se dopala ta igra
Blizio se tada 22. januar
e reko, imam cudnu zelju
al’ bez toga necu da pricam
Hocu rodjendansku tortu
veliku i lepu
i u nju ubodenu onu grobarsku svecu
onu najvecu, i sta sad
Jeste, psiho sam
prso sam, zato sam i tu
koji kurac gledas, ko da sam duh
ti prva mislis da sam lud
Malo je srala
al’ nije imala kud
bila je radoznala
da mi procacka um, olala
Tako te volim, nego sta
i eto, dodje taj dan
kosulja je zuljala
al’ ono, jebi ga, sta sad
Rece mi da je to nuzno
premda je jako ruzno
boli me ‘rac, nisam ni osecao ruke
vezane su vec dugo
Trazio sam da ona
i ja budemo sami tad
majmuni su cekali ispred
za slucaj picvajza
Rekoh da mi zapali svecu
da necu da cujem necu
sve kul da lepo dunem
i pre toga zamislim zelju
Video sam da zgadjena
vreme je za stos
radoznalost ubija macku
pocinje sou
Ona zapali svecu
sekunde su se smrzle
sekunde su mi dovoljne
skocih da ih uzmem
Zgrabih zubima svecu
brze od vriska, brze od pogleda
poljubih joj plamenom kosu
i ona planu pre mog osmeha
Ovi utrcavaju
mene od patos, al’ kurac
vec se desila zurka
glavna zvezda je garava cura
Batine, sokovi
pretnja famoznom sobom broj 3
al’ ja se nikad nisam tako smejao
nikad tebe mi
Nikad ne bi shvatili
nikad, uzrok te farse
da joj sprzim masku
da vidi zivot bez maske
Dole, gde me vasa
povrsnost ne proganja
daleko od vas
trulog sveta koji propada
Duh iz flase, crni covek
s macem i sve njuske obicne
sad su tamo gde pogled ne dopire
jer ja sam dole
A u isto vreme
previsoko za njih
covek sa mojim imenom
odavno nije ziv
Ali je srecan i cist
svestan gde pakao je
kad rese da me ubiju
pustit ce me napolje
Medju njih