Cekam noc da te okujem
u kukove
da smo ritmom slepljeni
za pokret i zvukove
Zarazno je lepo
sici u meso
gde niko ne laze
i sve razbijeno je celo
Nokti su u ledjima
zubi su u usni
ja sam talas, ti si sidro
sve misli sa sebe svuci
I baci se, i toni
u okean koji gori
da lisimo se viska
da se zaboravi sustina
da posle praska ide nista
jer ipak
Ref.
To nije to (samo tela)
to nije to (sto se spoje)
to nije to (i preliju se)
to nije to (iz supljeg u prazno)
Dragi Mare
pisem ti sa groblja zivaca, gde zivim vec neko vreme
al’ ti ne osecas nista, ti ne zelis da ovo krene
ti si ravna linija po kojoj sam hodala bez ravnoteze
i pisem ti samo da javim — najzad sam pala u sebe
I tek odatle vidim jasno — nisi tu, uvek si drugde
duso, ti si grad duhova, u tebi ni zive duse
samo utikac zedan struje sto po noci vija budne
reanimacija kratkim spojem, pa oboje nazad u svoje cutnje
Mi vodimo ljubav koja ne vodi nikuda, mrvimo se
pa dolazim k sebi, dok jos znam put, pre nego zamrzimo se
ti svoje ptice drzis na lancima, sam sabotiras lepet
poneka poleti do mene, al’ zadavi se uz zveket
Ti si ekser zakucan u juce, naopako, glavom
a siljak je ovamo, tu gde se nas dvoje znamo
i vidim preko koprene neko kopno sto kopni u tebi, a dobro je
ali nemam opreme da doprem prema tebi kroz koprive
Do osobe koja si bio pre no sto te je izresetao nemir
sad kao svajcarski sir postojis samo oko rupa u sebi
i cekas da kroz njih izvetris, a ja razmisljam o vezi
o deci, o tome kako bi bilo zapravo biti s nekim
Ti si uvek u daljinama, uvek tim ocima begunca
zagledan kroz ljude u glecere, u stvari iza sunca
ti si misao-kamen, izazoves glavobolju kad padnes na pamet
pepeo sto samo prosut po postelji ozivi u plamen
Ali nocas, kada kolosalna samoca nadmoca me
mozda ti ponovo dodjem da trampimo ocaje, mada znam da ne vredi
jer mi i ova prica imamo saobracaj pesme
koju god strofu da povezem, slupam se o isti refren
Ref. 2x