„My main musical influences
Love, anger, depresion, joy and dreams“
„Jer superheroji izmisljaju identitete
da bi odbranili kostim
a mi, mi smo samo izmislili kostim
da branimo identitet“
U jednoj ruci radza
a u drugoj bromazepam, hajd’
cirni to odjednom
i dobices svest Marcela
Sjaj, svetla bine
jeka aplauza mine, trezan
a mamuran zinem
opet u bezdan tmine gde malo sta dise
Dragi gosti, bina — to je kostim
a ova tmina — tu su kosti ljudi
ranjivih i prostih
tvoj heroj sam, oprosti
Samo verujes ovoj kori
tamo ispod, ona gori
tamo zbunjen sam, kao mnogi
tamo trudim se da shvatim bol
Mucim se da bih vratio svoj
um u sine razuma, bro
iz govna na koje vonja dno
Kak’a je to laz
na bini si skroz car
kao da skroz znas kako-gde-ko-sta
Publika voljna da primi tvoj dah
duse i skonta za sebe odgovore
sto dizu glavu gore
izlaz iz nocne more samoce
i to je razlog zasto traze heroje
A mi, mi to radimo
jer su potrebni i nama
jer nam tama kozu drapa
treba nam lek za strah taj
Nekom od nas se ubio cale
nekog od nas ubija cale
neko od nas ne zna sta ce
svako od nas je sjeban najpre
pa posle sve drugo
Sve sto smo postali
sve sto smo zgazili
da budemo nadjeni
a ne samo snadjeni
Svaki stih, svaki vers
svaka stvar je filter
na koji nabijam srce
da s druge strane sita sine
Ref.
Izvini, ni ovu nisam pisao zbog tebe
nego da branim dete sto se krije iza pesme
onog decaka u sebi, onog Petra Pana iza
i sve ovo radim samo da njega ne izdam
Jer, java ga zdere i guta ga tmina
i treba mu pomoc da ostane divan
zato, eto kostima, eto bina i rima
i svega sto radim samo da njega ne izdam
izvini
Tik-tak, noc, sat
covek, sam, cosak, dlan
srca, flasa, duh, tajac
bes, tama, vijuge, prasak
Solo, u srci sjebanih
slomljenih stvari
gadjam prazne flase pikslom
ugodjaj k’o u kuglani
Zgrcen u cosku na gajbi
zgrcen u cosku u glavi
bezvucje, bezrecje
ti i prazan papir
A sutra na intervju
da predstavljas ideju, stav
k’o da nisi sinoc bio
sav pregazen i umoran
Od svega, ocajan
to nikad ne pise u stampi
publika zeli cert
koga briga da li patis
Zele da si avangarda
i ne smes van garda
i ne smes da padas
jeb’o brda tvojih sranja
Na onom stepenistu
sto vodi na binu
balast moras da spustis
i ostavis, posle ga uzmes nazad
Secam se face ortaka
par minuta pre lajva
neko mu fonom javlja
da upravo gubi clana porodice
Sto je vec dugo u bolnici
vise nema nade, dos’o dan D
al’ mozda jos ima sanse
da ga zatekne zivog
ako se odmah tamo sjuri
Imas izbor, zajeban
pitanje sekundi
on bi od mene ovo zeleo
to je sve sto je rekao
popeo se na binu
i najbolje jebeno ikad pokid’o
I onda, ko smo mi
fejk, malter, celik
da l’ glumis publici
ili si stvarno tako velik
Istina je prosta
samo radis sta moras
sebi trebas takav
ovaj kostim je koza
Ref.