Udahni, pusti, udahni i pusti
udahni i pusti, daleko plovi brod
udahni i pusti, taj svet nije tvoj
Ponekad voleo bih da umaknem nekud
voleo bih da jednostavno nestanem
voleo bih da jednostavno prestanem
da budem sve sto post’o sam
nakon svoje petnaeste
Samo je tada bilo effortless
sada sam nesto k’o hologram
sada tu sam i nisam i zurim u lica
nekapirajuci nista od ovoga
Tik-tik i postpopularnost
jao cekaj, je l’ ti bese onaj reper
sad te nema nigde a pre te bilo stalno
naj fan sam tebe, IDJa i Cece
Ja volim sve u isto vreme
zato sto sam millennial kreten
samo da sam prvi comment nakon pesme
i fotka za mreze i potpis na listu od sveske
Tik-tik i postidentitet
nije MC, pise neke knjige
nije pisac, pise neke rime
ni PN ni BG, adresa iz licne je nigde
Kao korov, nice gde stigne
i cujem da se mesa u politiku
a znamo povod smisljene igre
za pare da nam podeli po kritiku
A to je mali pacenik i strani placenik
i bilo bi bolje da je za glavu skracen
i da pusti nas na miru da slavimo
svoje ruglo i ambis, nemoj da davis
Tik-tik i postrealizam
devedesete ispred i iza
svi pukli, samo nek pucaju
predsednik i dalje drzi cas fasizma
Kao da sam dva’es godina bio u komi
i probudio se danas potpuni stranac
sav sam k’o magla k’o sablast
proslosti balast nije moj svet
nije mi jasan ukrasen grad k’o Zorica Brunclik
Dziberski naslovi svuda za klik
ceo dan s medija laze te lik
pisa ti u usta a ti molis za bis
beda i kic, beznadje ljiga i sminka
Sve dok ih ‘zika sa Pinka
lagano vozika kod srinka
zaba se skuvala ziva, evo me s njom u serpi
a sto li je to moja briga i cije bukagije teglim
Zato blindiram sebe i nizem bliznje
pod palubom barke Nojeve
ali cujem iz komore sve sto izgovore
gore iz Gomore i Sodome i kazem udahni