Ti menjas noc u dan
kad god padne ti na dlan
tuga u srecu pretvori se
i tvoj dodir otopi led
Sad priznaj mi
da nisi covek vec andjeo
i u inat istini slazi
da si sa mom sve mogao
Moja si radost i greh
zbog tebe isti su i plac i smeh
izgubljena dusa postajem
bez tebe disem, al’ nestajem
Kazes mi da te uzalud dozivam
da sanjam i da se zavaravam
da ti krila ne nosis
vec teret, a to smo mi
Ref.
A mozda su mogle drugacije
da nam se zvezde poklope
i da uz malo ljubavi
ovo nase prezivi
Mozda smo lako odustali
iako vec dugo mi nismo mi
sve na kocku bacili
u jednoj ruci izgubili
Ti pricas sve kao i svi pre
uvlacis me u zamku istine
da te slusam ne mogu
nemam snage za istinu
Ali jedno priznaj mi
da smo mogli makar to
da se barem jos malo
kao ljudi lazemo
Ref.
Molim se da Bog smiluje se
na ove nase duse dve