Ljubio sam nepoznatu zenu
lazno vino s tudje sofre pio
sagore mi dusa u plamenu
sto mi carnu goru zapalio
Mogao bih za njom zapaliti
carnu goru i nebesa plava
samo nisam od svojiti mogo
njeno srce gde nevera spava
Reko sam joj veceri zore
reko sam joj sve cvetne livade
poverio najlepse izvore
sve joj dade a ona izdade
Izneveri mene moja draga
dade drugom sva svitanja blaga
plave oci i usne rumene
sto slagase i njega i mene
I sad pevam i dozivam ptice
sto su nekad oko nas letale
al’ to nisu pesme radosnice
to su rane sto su procvetale
To su rane sto su procvetale
procvetale ko i drugo cvece
samo moje srce uvenulo
nikad vise procvetati nece