Sreo sam te juce posle nekoliko godina
jedva sam te prepoznao, desila se promena
okrenula si glavu, nisi smela da me pogledas
bila si sa nekim ali tuznije mi izgledas
Ona losa secanja, da li su se vratila
kada si me videla, okrenula se, otisla
da li su te preplavile one lose stvari
koje meni si uradila da l’ secas se ustvari
Svake noci kada sam ja plakao zbog tebe
svake noci kad sam hteo dici ruku ja na sebe
na levoj ruci prsten, pokusavas da sakrijes
ali ne bi da si mogla krivicu da odbijes
Otiso sam kuci pa sam satima ja plakao
zasto opet prolazim, ja kroz ovaj pakao
nadam se kad zaspis da ces mene nekad sanjati
da te ruzni snovi nece nikad vise ganjati
Vibrira telefon, cudna poruka mi stize
u poruci pise volela bi da si blize
pogledam na sat, bese nesto oko cetri
razmislio malo, al’ nas dele kilometri
Ostavih ti seen, nisam smeo da odgovorim
koliko mi je tesko, nisam hteo da ti govorim
nisam imo pojma da se prekosutra udajes
iz moga zivota stvarno ovog puta nestajes
Da se smirim citava, noc je meni trebala
kao svakog puta iza ugla tuga vrebala
da me povede sa sobom, cekala je priliku
suze, tuga, bol, nije pravila tu razliku
Svestan sam ja bio s drugim bices pred oltarom
oprosti se barem tada s nasom slikom starom
drzi je u ruci, neka kisa po njoj pada
dok ja placem moras znati da i nebo place sada
Skupe pusticemo suze, na dan tvog vencanja
nek ti zivot bude uvek kao dete kada sanja
molim se ja samo da te srecnom uvek cini
i da te voli kao ja na koga bacene su cini
Da nikad te ne prevari, da sve bude bajno
da sreca te ne napusti, da sve bude trajno
sta god ti da zamislis, da uvek to dobijes
da se vise nikada, nikada ne opijes
Znas i sama da sam hteo biti ja sa tobom
pred istim tim oltarom ali sad sam sam sa sobom
u samoci brojim suze, nikad nisi bila moja
kao sto ja nikad nisam bio sreca tvoja
Ostaju mi secanja, vise nista osim toga
zapitam se da li ti je zao srca moga
da li si ti svesna zivot mi je nocna mora
drugi deo ovog sranja vidim ipak biti mora