Grad je pojeo srca
grad je popio krv
svi ovi garavi zalasci sunca
koji mi prave rupu u grudima
Grad je pojeo ljude
grad se siri u krug
samo klizi, klizi, klizi
klizi, klizi, klizi niz strme ulice
Ovaj put bi mogao trajati vecno
gledati, upijati, graditi, razbijati
ovaj put bi mogao trajati vecno
jahati sa sudbinom, jahati sa sudbinom
Metak mene nece
metak mene nece
Ja sam dete planete
ja se osecam velikim
dok spavam ovde pod mostom
dok jedem djubre sa kontejnera
ja sam gradjanin sveta, ja kupujem zaborav
Brzo, brzo, brzo
brzo, brzo, brzo
u grotlo svemira