Ponesi vetre na svoje pute
opojni miris njene kose
a ja cu tiho u senci lipa
sanjat’ joj usne i noge bose
Ref.
Hiljadu kisa u meni pada
jer ja sam covek sto svetom luta
al’ ako ikad pozeli doci
ja cu je cekati na kraju puta, na kraju puta
Ponesi vetre i moju tugu
neka joj kaze gde sam sada
od onog trena kad je izgubih
polako se gubi i zadnja nada
Ref.
Dugo cu tako u samoci
vracati dane kad moja bese
tada ne trazih pomoc u vinu
i cigane stare da me tese
Ref.