I dalje gledam ove zidove bele
samo jos oni me od stvarnosti dele
tvoje maskare trag kao nepoznat kod
U meni samo je jos savesti gram
slutim da ista vise mogu da dam
to je damara prag, posle padam na pod
Jos ti se nadam sa pola duse
njemu si nista, a meni sve
jos ti se nadam, snovi me guse
dani mi prodju, al’ godina ne
Ref.
Znaj da znam, moje ime kad pomenes
kol’ko puta me opsujes
ja to muski podnecu
Znaj da znam, kada on te ostavi
k’o lose pice zameni
tad ja tebe bolecu
I dalje cujem tvojih koraka sum
a tako volim kad mi razore um
al’ to odzvanja dah kao poslednji krik
A zivot uci nas da imamo kud
i sve te prodje kada postanes lud
pa te natera strah da iskrivis lik
Ref.
Kao ti mene