Jedva cekam da prolece dodje
da u svoje rodno selo podjem
da obidjem zelene proplanke
bela stada i mlade cobanke
Na potoku sto stalno zubori
veco davno vodenica stoji
kad joj dodjem, ja tocak pokrenem
da probudim stare uspomene
Tu sam prvu osetio ljubav
zanese me jedna lepa cura
svud po selu za mnom se pricalo
da joj stalno meljem bez usura
Ne bih prod’o vodenicu svoju
pa najveci gazda kad bih bio
zar da prodam uspomene stare
iz mladosti gde sam srecan bio