Fijaker stari ulicama luta
i sobom nosi zaljubljeni par
cijele noci snijeg polako pada
a dvoje mladih grije srca zar
Prosla je noc ta kao oka treptaj
i zora rana ostavlja svoj trag
ja napustam najmiliju dragu,
sve divne noci i taj Sombor grad
Samo da mi se lastom stvoriti
i jos da mogu nebom letjeti
letio bi cijeli dan i noc
samo da mogu svojoj dragoj doc’
Fijaker stari sad vise ne luta
i ne cuje se onog vranca bat
zaboravit’ moram svoju dragu
sve divne noci i taj Sombor grad