Aj aj aj aj, Osmane
aj aj aj aj, dragane
Uvek kad sam pospana
pomislim na Osmana
i na onaj letnji dan, letnji dan
Umorna sam usnula
usred plavih zumbula
nisam znala java je ili san
Hej, Osmane, hej, dragane
crnji si od Satane
Osman bese k’o mrak crn
vadio mi iz prsta trn
niko nije saznao u taj cas za nas greh
Trave se uvijale
grane se povijale
opio me kao mak njegov smeh
Ta dva oka kao noc
imala su cudnu moc
usnama me kao vrag zacarao
Zemlja se okrenula
strast je pokrenula
da li si se, Osmane, pretvarao
Hej ja, hej ja, volela sam Osmana
hej ja, hej ja, Osmana, mog dragana
hej bre, hej bre, vrati mi se, Osmane
hej, bre, hej bre, oci su mi pospane
hej ja, hej ja