Kad spusti se vece i kad sunce zadje
dok sedim uz casu ja i sused moj
u mislima mojim se tad’ proslost javlja
kao senka daleka sto stvara bol
Znam da si sad majko sama
znam da je prazan nas dom
a ruka je tvoja vec stara
da napises pozdrav svoj
Reci mi o reci majko
da li jos stoji moj hrast
pod kojim sam cvece brao
i nosio tebi na dar
U mome je kraju sada sasvim tiho
i visoki toranj stoji tuzan, pust
jos jedino majko tvoj pogled luta
budi stara secanja sto stoje tu