Ja citav zivot hodam uzbrdo
i snage mi jos malo ostalo
za bespotreban korak ili dva
video sam sve ovo i odozdo
A niceg nema ni ovde ni tamo
i zidine jos ostale su samo
i sta to trazim kad znam unapred
otrovan k’o beli hleb je zenski osmeh
Pa okrenem glavu nazad na tren
da li sam sta ostavio iza sebe
nicega se vise ne secam
ne pamtim pa ne moram da se zaboravljam
Ne vraca mi se
ne vraca mi se u Beograd
I mrzim krte zidove tunela
tu sve je krov, a krov pada na glavu
niz glatke zidove glasovi klize
a u tim porama kao da stoje vecno
I nisam tako crn da gazim reci
i prastam kome moj oprostaj treba
al’ slike blede sve, vreme ih jede
na prkos, bol i secanje zivot se svede
I ne vraca mi se
ne vraca mi se u Beograd