Sve do juce ti si dete bila
a danas si, kceri moja, cvet
doslo vreme da poletis sama
kao ptica na svoj prvi let
doslo vreme da se odvojis od kuce
da te samu posaljem u svet
Ti bi htela da svoj covek budes
da odlucis o zivotu svom
sve je tako iznenada doslo
k’o iz neba kad udari grom
znas li, kceri moja, kada u svet odes
bice prazan roditeljski dom
Kada podjes, kako ce nam biti
samo srce roditeljsko zna
necu, kceri, s’ puta da te skrecem
podji stazom svog zivotnog sna
skupljaj snage, kceri, cuvaj prijatelje
cekaju te roditelja dva