Kao mnoga deca
rodjena na selu
zeleo sam nekad
da u gradu zivim
Otis’o sam s nadom
da ce lepse biti
u gradu sam bio
al’ se selu divim
Ref.
Moje srce nikad nece
zaboravit’ rodne njive
otac svoje vrance preze
dok im vetar njise grive
Sa bunara mati ide
na ramenu vedro nosi
deda stari u sljiviku
detelinu mladu kosi
Veceri sam svake
gled’o sa balkona
ulice i svetla
kao jesen zuta
Stvara mi se slika
moga rodnog sela
a misao ista
prema njemu luta
Ref.
Nema onih suma
gde su ona polja
stalno sanjam selo
da me sebi zove
Ali tada buka
ulice i grada
u istome trenu
rastera mi snove
Ref.