Gradovi, ulice, kao stari koferi
spavaju zguzvani putnici u zoru
a svaki put mi sudbina, tvoja vrata otvori
dok tisina miluje zavese na prozoru
To je kao stari dug
stalno me proganja
lepa si k’o Spanski trg
nedeljom, pre svitanja
Ref.
Kao da smo zaspali na nekoj slici
gde se vidi luka i bela ostrva
na moje snove pucaju olovni vojnici
u zemlji gde niko ne sanja
Gradovi rasuti k’o mrvice duvana
a niko te i ne ceka, kada predjes kucni prag
tiho plove zadnji brodovi
tamo gde koraci ne ostavljaju trag
Ref.
Ref. 2x