Ej lepa li su sela Kolasina
Jasenovik i Dobrosevina
Vitakova, Velji breg, Sipovo
Krligate, Strmac i Burlate
Prevlak, Klecke, Paruce, Preseka
pa Ledenik, Vrba, Lucka reka
Zupce, Prelez, Varage, Ugljare
sva su sela Srpske raske stare
Drijen, Crepulja, Zagulj i Rezala
pa Jabuke velika i mala
Dragaljica i Babudovica
Jagnjenica, Bube, Pridvorica
Gazivode, Kijevce, Junake
pa Kobilja glava i Brnjake
pa Kovace, Kaludra, Tusice
Zecevice, Padine, Rancice
Kozarevo, Oklace, Cecevo
sva su sela meni tako draga
sve od Zupca do Gornjih Varaga
Bojnovice, Zarevi, Babice
Pa Rujiste i Drainovice
pa Stuoce i Kopilovice
pa Cukovac, Banje, Vranovice
Vojmislice, Vukosavljevice
Pa Citluk, Cabra i Ceseljanovice
osim Cabre koja je siptarska
sva su sela srpska Svetosavska
sva su sela meni tako mila
Pa su braca mnoga odselila
odselila mnoga nam plemena
zanemela sela napustena
ugaseni odzaci i ognjista
Ej od Oklaca pa sve do Rujista
stare kuce i staracke ruke
od Junaka do sela Jabuke
nit u Strmcu starih Orlovica
U Ruscima ni jednog Cukica
u Crepulji malo je Djurica
malo kca osta u Drijena
prazna skola k’o da je i nema
Otisli su i Djusici mudri
jos po neka kuca u Kaludri
nije bolje ni selo Burlate
dve tri kuce osta u Rovaca
U Jabuci nesto Bisevaca
ni Padine mnogo bolje nije
ej Rujiste zadnju bitku bije
svi odosmo ko pcele u cvetu
Rastureni po belome svetu
ko u Cacku ko u Lazarevcu
Beogradu ili Kragujevcu
Mitrovici ili u Kraljevu
Pozarevcu ili Smederevu
u Pancevu i Arandjelovcu
Milanovcu ili u Topoli
kad se setim dusa me zaboli
Nikog nema da za zdravlje pita
nit u polju radnju da cestita
svud’ je prazno tuzna je tisina
po selima starog Kolasina
Ej sve pritisli korov i kopriva
gde su bili torovi i bacije
tu se legu skorpije i zmije
prazan sokak a nigde torova
Ne cuje se buka od volova
nit se cuju zvona medenice
nit se cuje pjesma cobanice
nit se cuje pjesma od kosaca
Nit ces cuti decijeg placa
nit se cuju gusle javorove
nit cobanin cobanicu zove
nit se cuje frula, harmonika
Niti selo ispraca vojnika
niti ima komisanja prela
nema djaka nema ucitelja
eto kakva ostase nam sela
Ej Kolasine najlepsa Srbice
sto je tvoje potamnelo lice
omladinu kud si rasturio
gde si svoju dusu izgubio
Sve je manje ljubavi i sloge
odselile porodice mnoge
mnoge su ti kuce napustene
a mladici tvoji se ne zene
Nit kolevke nit decijeg placa
nema nama opasnijeg maca
jer bez dece buducnosti nema
ej Kolasinu tisina se sprema
Kad se setim sve me hvata jeza
bilo nas je vise no Engleza
sad Engleza mnogo vise ima
sta je snama veselim Srbima
Ozen i se Kolasinac more
pevacemo i igrati do zore
znas li da su deca ukras sveta
a tvoje selo
Kolasinke lepotice moje
da od sada radjate potroje
po cetri zlatna je sredina
pa i vise ko moze i ima
Ako li me vi ne poslusate
placacemo grehove da znate
neko drugi moze da prevlada
necije ovce toga je livada