Posekose sinoc bagrem stari
sa njim deo moga srca ode
grane su mu bile spomenari
divnih dana sto secanjem brode
Gledam lisce, svelo tu na travi
porusise spomenik ljubavi
opet kad ikada setom obuzet
cini mi se k’o da vidim nas bagremov cvet
I gde sada da dolaze ptice
kada su mu polomljene grane
da mi barem pesmom zare lice
i secaju na minule dane
Njega nema, a ni tebe nema
moga cveta i moga bagrema
opet kad ikada setom obuzet
cini mi se k’o da vidim nas bagremov cvet