Gledam moj grad,
gledam zivot u njemu
Gledam gde sam ja u,
u tome svemu
U gradu, u gradu
gde polako gubim nadu
Neki smradovi sa strane
hoce da ga ukradu
Da stvore svoj presto
svoje celicno mesto
Zavijaju sirene
ljudi stradaju cesto
Svaki dan, svaki dan
i, i svake noci
Pitam se da li ce to
jednog dana proci
A citulje se pune,
i pune i pune
Gadjaju nas bombama
kako im dune
Gledam sve to
nemogu da se smirim
Da li cu jos neko
leto da dozivim
Ali znam da jednog dana bice bolje
Treba stegnuti zube i imati volje
Jer nas grad je jak cak I kada pada
To je veliko srce, Beograda
Ja molim se da sve ovo stane
I molim se za bolje dane
Da zaleci sve rane I prestane sve
Samo da bude bolje ja molim se
Setam se ulicama gledam moj kraj
Nekada je to bio pravi raj
Sada nema nigde nikog, cujem sirene
Opominju da se u skloniste krene
A gore po nebu avioni lete
Prete, izbacuju rakete
Pitam se zasto, sta smo Bogu krivi
Sta ce biti, pricace ko prezivi
I gledam onda gde su moji drugovi
Njima se sada pune vojni krugovi
Svi oni sanjaju neke bolje dane
Kad ce ovo ludilo jednom da stane
Da svane njima i da svane meni
Valjda ce sve jednog dana
da se promeni
I ako nas ruse,
mogu samo da ga puse
Nikad nam nece oduzeti duse
Ranije sam jedva cekao da dodje leto
Sada gubi se sve to, nastaje je geto
I sad kad sunce sija nastupa tama
Meni to ne prija,
ne znam sta ce biti s nama
I cak kad je dan ovde sve je crno
Samo vidis kako se sa neba spusta zrno
Negde tomohavka pada, pada
Pitas se da li ce neko da strada
I tako svaki dan nove zrtve
Opet neki ljudi ispracaju mrtve
I svi se nadaju nekom boljem vremenu
Kad bi samo mogli
da napravimo promenu
Da bude malo bolje, malo bolje
Treba stegnuti zube i imati volje
Jer jaki smo mi i kada nas ruse
Nikad nam nece oduzeti duse