Vec odavno sam saznao
da zivot je pakao
i osetio bol ali nikad
nisam plakao
Uvek idem tamo
gde me sudbina ceka
znam da nije lepa
ali neka
I zato sada ja
mrzim ovaj grad
ko god mi pogleda u dlan
kaze umrecu mlad
Al’ to me je bas briga
sa time se ja mirim
kada bilo bi mi malo
i dvesta godina da zivim
Al’ previse je onih
koji padaju sa neba
i mnogima od njih
stalo najvise treba
Samo gore su sigurni
noge su im slabe
te leti puno kosta
njega nema za dzabe
Svi su otisli odavde
misle tamo bice bolje
a meni jos uvek
u mom kraju najbolje
Od previse letenja
pod zemlju se stize
ko padne tako nisko
opet tesko se dize
Ja uvek bicu tu
u mome gradu
i kad je sve ok
i kad za zivot gubim nadu
I kada stane sve
i ceo svet je protiv mene
ja uvek bicu tu
znam da morace da krene
Na beznacajne stvari
ja rasipam vreme
nemam pravi cilj
i ne resavam dileme
Konzumiram zivot
ja ga uzimam polako
kad najteze je meni
ja se pravim da je lako
Kada izgrlicu stavi
i kad uzalud je sve
nasmejem se samo
to sam vidjao i pre
I svaki novi dan
na isto se svodi
u mecu sa sudbinom
moj protivnik vodi
Original unikat
a na nikoga ne lici
svuda uklapam se lako
i ne izdvajam se nicim
Zadrzavam za sebe
sve ono sto je vredno
da li to drugi vide
meni je svejedno
Sve prijatelje svoje
ja podrzavam u svemu
njihov uspeh je i moj
zato radujem se njemu
U galeriji likova
svi smo eksponanti
kad nekom zelis dobro
dobro ti se vrati
Ja zivim brz zivot
sve radim da uspem
i trudim se uvek
sve dobro da dobijem
Ne provodim zivot
jureci snove
sva u love ne zelim
da dane cekam nove
I oduvek godinama
ja sam bio sam
i jedan isti stav
ja oduvek imam
Ja sam svoj covek
hocu samo da zivim
ne zelim kao mis
iz neke rupe da virim
Protiv velikim i jakim
strahom i nasiljem
protiv samog sebe
borbu uvek dobijem
I dalje sam ovde
mada mnogi mi se cude
ja na nogama stojim
neka bude kako bude
Ne spadam u one
sto do sada su se krili
znam da svi koji vrede
su oduvek ovde bili
Znam da mora biti dobro
ja sam uvek imao nadu
i za sve mi je lako
kad sam tu u mome gradu