Ref.
Boze, povedi me, do samog
vrha planine odvedi me
na tron za koga
bitke bijem sjedni me
da vide da niko ne moze
da povrijedi me
Jer sam nedodirljiv
(ne, ne, ne mozes da dotaknes
sto ne mozes da vidis)
Jer sam nedodirljiv
(ne, ne, ne mozes da dotaknes
sto ne mozes da cujes)
Cesto sam se rukov’o
sa sopstvenom senkom
nocima na uglu
dobru robu losom sek’o
Al’ nisam cek’o
kroz scenu pros’o k’o tenkom
sada posle mog
imena ide eho
Rime sa vrha piramide
sto traju vecnost
svaki album k’o best of
Ne, niste mi na tragu
ja sam odavno nest’o
sranje odavno prest’o
ti i dalje hodas u mestu
I zvucis pomalo besno
jer nisi okruzen
svom tom lovom, sexom
A veliki grad za ljubav
glavno prodajno je mjesto
i kad stignes do Boga
i on bi da proda nesto
Egzorcizam na beat-u
zakopan duboko
metara sesto
Ispod ovog gdje smo sad
groblje Jehova
djubriste grehova
gde smrad je nesnosan
Boze, pomozi
ove cipele na nozi
i milje sto s njima predjem
ne zeli niko da nosi
Jer teske su pa kad kleknem
izgleda im k’o da prosim
ja se samo molim
i nadam nogama bosim
Jer trebam hodocasce
preko crnih planina
trebam naci srecu
a sreca znaci daljina
Do koje je bolno doci
bicu pun ogrebotina
jer hemija nije meka
a jos dalje mi je Medina
Daleko su mi crkve
i svo zlato u njima
blizi mi je siromah
sto zlatom naziva sina
Za koga bi i krao
samo sin da mu ima
e to je motivacija
koju imam kad snimam
Beat k’o hleb, flow k’o vino
pjesme k’o liturgije
sto krse sestu zapovijest
jer svaku strofu ubijem
To ubija repere
sto su sami sebi sudije
jer ne zasluzuju vrh
k’o crkva na vrh Rumije
Daj, mici to, jer jedini
imas pravo da sudis
postavi nekog iskrenog
koji stvarno se trudi
Pokazi da te ima
kada misli da te gubi
ti jesi velik’
al’ veliki mogu bit’ i ljudi
(samo daj nam sansu)
Ref.
Pogledaj u oci dobro
reci mi sta vidis
da li ti je jasno
da l’ smo cisti pred sobom
Mozes li sad
podneti tu istinu
novi Bog ovog sveta
zovi me Lirisus
Don’o bih vam vecno pokajanje
ali, previse je prljavo to
sranje sto ga radite
I surovo je ovo gde smo
ziveli pa postali svedoci
k’o Jehovini
neprospavane noci
Zauvek su ostavile
traga na nama
nekad horod, nekad
san, nekad java
I dalje plase me te senke
potajno iz mraka
sto sapatom me tihim nevino
pozivaju na vrata pakla
Ostao je san
pa sam zakleo da zivim
dok ulazi mi dah
koji mili mi u telu
Kao vetar koji
mirise na svetlo
kao sreca koju volim
kada vidim je u getu
Dusu nisam prodao
al’ mozda bih da umem
a mozda bih pre
voleo da umrem
A mozda bih radije
da zakunem se odmah
da cu ostati na zemlji
kao monah zauvek
I pamticete dela
mozda slusati te pesme
dok sveta je i veka
dok vas djavo ne odnese
Jer prestati se
ne moze i ne sme
nek’ dusmani pobesne
nasi, ostanite gde ste