Sabiras utiske iz
srpskog sveta muzike
za betonsku baladu o
bardu sto ne odustaje
Srce mu je teret
u svetu gde ljubav umire
istinita prica, tuzna
kao puste ulice
Koje tuce kisa
preko kojih vetar siba
dok se vracas peske pijan
i u dzepu nemas dinar
U glavi lup ti svira
setne dirke na klaviru
preko kojih cukas ritam
preko koga rime sipas
Iz tripa si da kidas
al’ bez olovke, papira
taj freestyle dok skitas
nestaje u oblak dima
Jer je memorija ista
kao iz Memeto filma
preskaces teme
vracas se kroz vreme
Pre dva soma trece
kada vazile su kerme
ispred „SKC-a“ bile tezge
plac’o je i „IPS“, bre
Ovde biti reper
je bilo malo lepse
nije bilo kinte neke
ali,perspektive jeste, jeste
To su partijske kolege
sve ustupile za evre
monopol distribucije
za velike sisteme
Da manja dugovanja plate
bas se njima jebe
sire svoje mreze
obrtom nase keke
Imam autorska prava
mogu samo da se smejem
dok klanovi za sebe
placaju tantijeme
Ako namaknes od ‘certa
tebra, budi srecan
tako decenija scena
prodje ti kroz pamet cela
I skapiras da zvuk
koji pokrece iz mesta
nije kada kasa zvecka
nego kada masa pljeska
To nije izvor kesa
znaci, zivot mimo sveta
oprosti tati, sine
zbog njegovog prokletstva
Ref.
Kazu da je blagoslov
ja znam da je prokletstvo
to sto ubio sam rime
pa se vratio na mesto zlochna
Nocima zar
u mojim ocima
krvavih beonjaca
sa zorom na pocinak
Kazu da je blagoslov
a nije ni pod razno
oruzje automatsko
koje nikad nije prazno
U glavi, na traci
odjekuju rafali
a u stvari, vetar
duva kroz novcanik