Iz majke sam izronio
nevin i cist, ipak
ne bih se bas slozio
da bejah prazan list
Jer ljubav i dobrota
s kojom radjaju se svi
su od Oca Tvorca
deci vecni, srecni pokloni
Ali, svakim novim dahom
sunca zrakom, nocnom tamom
iskusavan sam stazom
poplocanom suvim zlatom
Propagiranom masom
kako bih se udaljav’o
od prirode dobre svoje
svega sto je zdravo
Odrastao sam, rastao
pomalo umirao
pod pritiskom tezina
koje sam sam iskovao
U vrtlogu brzina
kojim sam saobracao
sa mnostvom masina
kojim sam se obracao
Pa mnogo starog stvarnog
usput postalo mi strano
a na stvarno strano stalno
zato lagano sam spao
Nebo znakove je slalo
vidj’o ih kad bih pao
na kratko obecav’o
sve dok nisam stao
Pred ogledalo, u sebi
gadan prizor ugledao
iskren osetio nemir
sto po svoje sam opasnost
Zelim da ispravim
svoje greske casno
da shvate da shvatam
da su najvece bogatstvo
Da se voljno vracam
trnovitom pravcu
ka svetlu kroz maglu
koju nazvali smo „razum“
Zelim da veruju
da nikad nije kasno
za coveka da prepozna
u sebi bozansko
Ref.
Mislim da dovoljno
sam inteligentan
da znam gde je greska
pa su opravdanja smesna
Prosla dela
kompromisna resenja
preko toga svega
ispocetka krecem kako treba
Pruzena ruka
ka ostatku sveta
spremna da poruka
bude neshvacena
Na jedan, bezbroj puta
bice ponovljena
sa dobrom namerom
merom,verom u coveka
Novi dan, ista pesma
ispocetka iskusenja
nova ili stara
svrha im se ne menja
Da popustis, odstupis
na kraju se predas
pod izgovorom da su jaca
da je zivot tezak
Da je priroda ljudska
da svako sebe gleda
kako za dete onda oba
roditelja rade sve sto treba
Svi smo necija deca
ishod reci i dela
nije bitno da li
sveca slavis
Vise bitne nisu
slike ni imena
vec istina-ljubav
a ona je jedna
Ona nije pozuda
u oku konzumenta
vec vatra Bogom data
u srcu coveka
Sva oruzja svetska
uglacana svetla
ubojita, efikasna
i dalekometna
Su nemocna spram njega
jer je bitka dobijena
ispocetka kad je vodi
spremna glava, svesna
Ref.