Kol’ko puta sam kretao
samo da bih prestao
jer mi je smetao lik
sto je ogledalo opsedao
Zatvoreni narcis
sa bubom u glavi
opravdanja trazi
umesto da radi na sebi
Verujte, probao sam pre
i ruznim i lepim
cak mu pustao „Zajebi“
da bi naucio reci
On se zaguli
i resi
kratko obecanje sledi
pa brzo gresi
Pravi pakao zeni
pred detetom vileni
pravda se meni
da u pitanju su geni
Nasledjeni problemi
moram da ga sredim
jednom za svagda
bistra glava, razvejana magla
Ostar pogled baca nazad
odraz profe sa stakla
nisi vise klinac balav
stvari bitne ipak shvatas
Ego nije vazan
kol’ko sve to moras sada
da radis svakog dana
da bi cuo srecno „tata“
Ref.
Prvo/svako bi trebalo
(da) istrazi(ti) ogledalo
u potrazi za dobrom
sa kojim se radjamo
Ponovo nadjeno
probudjeno, spaseno
prosvetlice um
bicemo svi zajedno
Prividno lakse bude
da krivimo druge ljude
bitne, a odsutne
sile nedostupne
Za svoje postupke
propuste, deluje udobnije
plati prozivke
i price zloslutne
Ne o glatkom slatku
preko srebrne folije
zove se ogledalo
svima bi nam trebalo
U izvor problema
da gledamo
dok pravi izbor
resenja sad spremamo
Vremena premalo
al’ uvek ima nade
svet da bude spasen
za naslednike nase
A ne da im predamo
samo u amanet
grehove, patnje
strasne vihore ratne
Odraz koji sada gledas
od mnogih je jedan
nije centar sveta
ali moze da ga menja
Jer je srz problema
nisu bitna imena
pre svega je vera
u vise od njega
Nije bitno da li verujes
u silu koja svetli
ili samo da u zbiru
dva i dva su cet’ri
Bitno je da osecas
da svi smo elementi
koji cine sliku siru
u ogledalu na zemlji
Ref. 2x