Pod starim mostom
preko smrdljivog kanala
moja je postelja hladna
zalud mesecu se nadam
Na prazan stomak
svoju istoriju sanjam
silna zelena prostranstva
kojima trcala je hrana
Ubila ih siva masa
ovih bezlicnih zdanja
medju kojima ti braca
jure k’o muve bez glava
Nadvio ih oblak pogan
iz kog siva kisa pada
otrovna voda
koju pijem iz bara
Ponekad se snadjem
tvoje veceram ostatke
ne bas siguran u senci
kakve stranputice mracne
Klonim se sveta
jer provociram divljake
a bride rebra jos
od poslednje seanse
Zivi sinonim za
nevolje, progone i patnje
za koje krivac zna se
gazis meni obecanje
Jer tvome putu napred
slabo lez’o je moj lavez
ja ne umem da te mrzim
ti ne umes da se kajes
Ref. 2x
Bilo pa proslo
nije k’o da maris
vreme je prosto
ovako stoje stvari
Samog me ostavljas
prijatelju stari
nisam ti potreban
za novi zivot lazni
U noci za svetlom
stigao sam u tvoj logor
u potrazi za plenom
nasao sam novi copor
Sume okovane ledom
resili smo simbiozom
ocnjacima strelom
pleme hranili smo lovom
Tebi ostalo svo meso
ja se zasitio koskom
snom na mestu toplom
branim tebe i potomstvo
Moja odanost i pomoc
se zavrsava grobom
cim si snage smog’o
sve si zalio betonom
Sahranio si to sto
preziveo sam s tobom
iskonsku vrednost
si mi platio djonom
Sebi pravdas se decom
dok mi serviras otrov
novim svetom koji
brise divlju proslost
Lepo brat mi je rek’o
tek kad je do toga doslo
sve sam shvatio tesko
da l’ je kasno, ne znam posto
Pratim te slepo
na sopstvenu odgovornost
smanjenom slobodom voljno
smeta moje govno
A tvoja smrde
ne mogu da ih sklone
ipak, skupljas ljude
da me ulicama gone
Ti sad na smrt mi sude
jer previse te volim
nikad milosti trunke
za mene ne postoji
Ref. 2x