Sav izgubljen od nekog
starackog straha i tuge
pred ogledalom sam
optuzujem sebe i druge
Kao bolesnik pod punom narkozom
ja tonem u neki teski mrak
kao pod nekom dubokom hipnozom
vidim da klonem, da nisam jak
Ref.
Ogledalo se brzo krivi
i slutim svoj pregazen lik
i vise mi se bas ne zivi
ranjeni lav ispusta krik
Sve jeseni k’o da
kucaju kisom na vrata
i stezu me nekom
ledenom omcom oko vrata
A blizi se kraju propala drama
zavesa pada, poslednji cin
glumac ce sici sa reklama
u nekoj rupi ljustice dzin
Ref.
Ni ispovest nema mesta
da bude i stane
sve govori samo noc
moze meni da svane
Hej, reziseri te moje zle srece
ja honorara se odricem svog
vise mi nista pomoci nece
ni psihijatar, ni lazni Bog
Ref.