Moje misli su cista erupcija kad su u dogovoru s recima
moje rime stizu iz svemira i nisam ih cuo na vestima
moj zivot je platno, odraz unutrasnjih nemira
tu sliku mozes da nadjes medju umetnickim delima
Mikrofon celivam, a mozda deluje da ga silim
al’ ja ne znam kako drugacije da ti ispricam to sto zivim
moj duhovi su nemirni i traze mi da ih smirim
moja dusa vice i urlice, zato sto nece da cvili
Gledam i ucim i ta skola u svakoj pesmi je
svaki dan je nova borba i svaki je prepun presije
u svaki udjem opreznije, sto znaci da ulazim svesnije
pitas se gde je hip hop — na pravoj adresi je
Pricam o svom zivotu, tu u gradu iz kojeg poticem
o ljubavi, borbama, bolu i o tome da znam da proci ce
pricam o tome kako u inat sudbini opstajem
i kako je sreca osecaj koji premalo poznajem
Sta mi preostaje osim da nastavim da hodam
i da budem dosledan svojim principima do groba
moja sloboda je moje najvece bogatstvo
i ne ocekuj da cu zbog para da izgubim dostojanstvo
Kako i zasto — pitanja nikad nisu prestala
to isto pitao sam se nekada u svojim pesmama
ne prihvatam opciju da cutim i da ne stvaram
da lazem vas u pesmama i da spavam, a da ne sanjam
Inspiracija beskrajna i mozda previse detaljna
osecam kroz vene da mi protice u rekama
za ovo nema leka ni u kakvim apotekama
stizem sa stavovima malo sireg spektara