Aj, raskide se kolo gorskih tica
uhvatise Stanisavljevica
u Vinkovcu u njegovu dvoru
dok je Jova bio na odmoru
dok je Jova bio na odmoru
Aj, izdala ga nevernica Mara
ona pismo dzandarima dala
a porucnik bese mudra glava
pa uvati Carugu di spava
Dzandari se kroz prozor uvuku
pa uvate Carugu za ruku
cim je Jova oci otvorio
on je njima ‘vako govorio
Vi ste mene, braco, ufatili
ali niste koga ste mislili
ta ja nisam taj Caruga Jova
ja se zovem Drezgic Nikola
ja se zovem Drezgic Nikola
Aj, ne bi oni za Carugu znali
da mu nisu strica izvarali
cim je cika otvorio vrata
pa on vide Jovu okovata
Aoj Jovo, moj sinovce mio
jesam li ti uvek govorio
da ne zivis ti od tudje muke
da ces pasti u dzandarske ruke
Nis’ ne fali, idi babi kazi
nek’ sto boljeg advokata trazi
nek’ mu daje i srebra i zlata
sam nek’ nadje dobrog advokata
Da se Jovi joste izbaviti
nece Jovu niko ufatiti
setace se od jele do jele
dok ne padne na jastuke bele
dok ne padne na jastuke bele
Aj, devet dana kod dzandara bio
za Carugu nije se primio
devet dana nije Jova spav’o
sve je krao, sirotinji dav’o
Stranka mu se u Oseku plete
nek’ se plete, nije Jova dete
‘ladan vetar iz Oseka piri
a Jova se na vesala siri
Cujte, braco, to istina nije
eno Jove u sred Italije
Jova pije, ni briga ga nije