Ubija zadah, zatvorena soba
oduzima mi svest, ko da sam iz groba
tamni oblaci, nad zgradom mi se guze
oni nikako da odu, lagano puze
Bezivotno gledam, naspram mene
ja sam pravi negativ, svoje sene
sa senkom svoga tela, najradije plesem
nek izbacim seme, jer nju ne mogu da kresem
Nek izbaci seme
Hranim se lencarenjem, skodi mi kad mislim
kada organ mi se digne, ponosim se tim
dokono sedim, hocu malo vode
ali nikome ne donosi, tada senka ode
Niko me ne trpi, cak ni stvari svoje sobe
go gledam prazan ormar, nema garderobe
izas’ sam takav na terasu svoga stana
u nadi da cu pojebati zenku gavrana
Gavrana
Ubija zadah
upija zrak