Mi smo iste godine
u zemlji gde je nebo najblize
ugasena sveca meni mirise
sve tri boje, kako okrenes
Kao da sam noci spavao uz konje
za ratove sto prolaze kroz polje
i u svadbu svoju kroz drvored jurio
pa mi na reveru ruzmarin miris’o
Ne otprezite mi konje svatovske
nek’ se svakom vino daruje
za srecu nasu neka nazdrave
ne otprezite mi konje svatovske
Znam sta mislis, mati rodjena
ona nije mene cekala
al’ sta ce mi tuzna, bespomocna osveta
oprostaj je nama potreban
Jer ni dana vise ne mogu bez nje
oprostaj je potreban da bi se zivelo dalje
da bi vecera bila spokojna
a kapija nasa okicena