Jednom su se vidjeli, jedan tren
pogledi im zastali, to je sve
a ljubav se je rodila kao stih
nikad nije prestala izmedju njih
Dosao je jedan dan i rekao njoj
hocu da te vodim u svoj dom
idi pitaj majku da li mozes poc
ako kaze da si mlada cekacu i opet doc
Majko da li mogu poc, tu je dragi moj
htjela bih da idem s njim, u njegov dom
prsten mi je donio i nesto jos
jednu sarenu maramu i jedan bros
Nemoj kceri mlada si, bar godinu jos
vrati prsten i maramu i mali bros
ako te voli, cekace dragi tvoj
onda nek te vodi u dom svoj
Prodje jedna godina dosao je on
dosao da vodi dragu domu svom
al’ sad otac ne da i kaze strogo njoj
mlada si da ides, a mlad je i dragi tvoj
Ona nije cekala, posla je dragom svom
rekla mu je vodi me u svoj dom
sarenom je maramom suze brisala
ljubila je prsten i na majku mislila
Pa su tako zivjeli i zivot je bio fin
ljubav jos veca postala kad rodio se sin
al’ jos jedna zelja u srcu ostala
sina da joj vide njen otac i majka
On je sina uzeo i posao na put
pjesme mu je pjevao kad je plakao i bio ljut
a kad su sina vidjeli otac i njena mati
on je odmah krenuo brzo kuci da se vrati
Pred kucom mnogo ljudi, a zene u crnini sve
kroz suze su mu rekli da nema vise nje
da teska bolest dosla je u njegov dom
i ljubav mu je odnjela, dok na putu je bio on
Uzeo je sviralu i zasvirao na nju
pjesme o svojoj ljubavi koje vise nema tu
ta ljubav se je rodila kao stih
i nikad nije prestala izmedju njih