Uleteli smo u mrak sa stopedeset na sat
i andaluzijski pas lajao je na nas
I pisem stihove za nas sinove
Garcie Lorce, njegove Cigane
sto putuju sa njim, gore po nebu
Ref. 2x
I mi smo skitnice i to nas pokrece
k´o vetar oblake u rano prolece
lagano zurimo, polako jurimo
dok se Zemlja okrece
dok se Zemlja okrece
Uleteli smo u grad, mirisalo je na maj
i andaluzijski pas lajao je na nas
A noc je prosula milion dukata
ona je lagala da nije udata
u zoru, kada smo se spustili do reke
Ref. 2x
Ref. 2x