Ti, naidjes niotkud, kao milost Bozja
kao strasni sud
ti si moj bol, i moj apostol
beli camac sudbine, vezan za moj mol
Ref.
Ti, uvek suze radje
ostavljas za kraj
k’o zadnji metak cuvas bol
samo za sebe
Ti, ti me, na zalost, znas
kao zadnja skitnica uzmem, sta god das
osmeh, dva, okrajak tvog sna
i koji gutljaj istine, zagrabljene s’ dna
Ref.
Uvek te djavo nadje
lakse nego ja
od zvezda pa do trnja put
vodi do tebe
Ti, ti naidjes po svom
i sobu jednim korakom pretvoris u dom
dal’ sanjati, il’ ranjavati
da l’ zapocinjati rat, il’ se sklanjati
Ref.