Ako nekad’ dodjes ti u moje selo
i slucajno prodjes malenim sokakom
cuces tuznu pricu jednoga coveka
koju godinama pricao je svakom
Ref.
Nista nema osim uspomena
sto mu ostavi jedna divna zena
nikad’ se ne gasi ljubav tog coveka
jos je voli, jos uvek je ceka
U dvoristu pustom uvelo je cvece
jedna stara kuca sa crvenim crepom
on na pragu sedi, u mislima luta
svoju davnu ljubav jos zamislja lepom
Ref.
Pozutela pisma ljubomorno cuva
i po nekad’ u snu njen lik mu se stvori
tad’ podize pogled jer uvek se nada
da ce jednom ona vrata da otvori
Ref.