Eh da vrime rane lici
ne bi bilo ove tuge
ne virujem ja u rici
i necu krivit ljude druge
Tek sitim se naseg dide
ko da priko puta sidi
kol’ko kaze konje volis
toliko ti dusa vridi
Uzmite mi od zivota
sve sto imam sto sam steko
al ne dirajte uspomene
jel mladost je vec daleko
Imam prava da tugujem
i da licim ove rane
a mladosti da se sicam
i da cekam lipse dane
Ako vrime rane lici
nece biti vise tuge
virovat cu ja u rici
i necu krivit ljude druge
Ponovo ce konji moji
niz livade da polete
a ja cu se radovati
ako triba i umriti