Ne mogu se tacno setit’ leta
al’ je prosla dvadeset i peta
u Somboru behu drugi dani
voleo se zivot u kafani,
volele se svadbe i igraci
dobri konji i dobri sviraci
Al’ bese onda vreme sasvim drugo
u kafani sedelo se dugo,
sedelo se sve do zore rane
a svirala banda odabrana,
Sanjiku su zvali grebenara
i cuvenog Gezu begesara,
i moj babo j’ voleo kafanu
dobro vino, pice i drugare
kad ga tako zgrabi zora bela
znao j’ doci kuci bez cipela
Behu neke krasne noci lude
pod prozorom tambure te bude
Kraj Dunava sva su sela mala
Sokica se Bunjevcu dopala,
bice vina, satri i dvoprega
a svirace Mika iz Derega,
Mika svira, sve se zaboravi
ne znas da l’ je
u snu il’ na javi
Igralo se sve do zore rane
Backo kolo ono na dve strane,
Joza Petres igra od milina
a na glavi boca puna vina,
kolo igra, svako mu se divi,
nek se znade da Bunjevac zivi
U Palanci na Dunavu carda
svirala je isto dobra banda,
tog primasa sada nema vise
osta samo ime cika Mise,
tog primasa sada nema vise
osta samo ime cika Mise.
Fijakerom kad smo putovali
i uz put smo konje odmarali,
uhvati nas noc u Srbobranu
a Jovica svira u „Balkanu“,
nadaleko ne bese primasa
sto veseli Lole Sentomasa
Subotice na severu Backe
ti si srce pesme Bunjevacke,
mnoge tvoje zore behu plave
ceklajuci tamburase prave,
mnoge tvoje zore behu plave
cekajuci tamburase prave
Za kafanu Spartak svi su znali
svira Milos veliki i mali,
nadaleko ne bese im para
pominju se kao pesma stara,
zauvek su cageri zastali
bese Milos veliki i mali.