E, moj Plavi, bio si malo sirov
al’ ipak pravi
nikad u dilu s bagrom
nikom u stranu, nikome duzan
bio si, sve u svemu
dobrom cukom naoruzan
Sta da pricam, ja danas ne znam
nikog ko ti je slican
spremnog da bez racuna tacno u podne
razgrne slabe i kao Geri Kuper
sam izadje pred barabe
Da, tu i tamo, setim se devojke
po kojoj se znamo
cudljivo kisno leto
sedamdes’ koja, godina Raka
kad me je skolska ljubav
ostavila zbog murjaka
Davno bilo, otad se
sedam mora Dunavom slilo
dok jedro mog kaputa
burnim su morem terali vetri
na tvoje epolete
sletele su zvezde dve, tri
I tad su dosli popovi
pa topovi, pa lopovi
i citav svet se izoblicio
ispuzali su grabljivci, pa lazljivci, snalazljivci
pa, ko je smeo
da te podseca sta si
dobro se pamti samo prvi u klasi
Ne znam, Plavi, meni se cinilo
da Beograd slavi
veliki Uskrs duha, svi ti grafiti
a, onda kordon
pred onom decom
k’o pred toboz nekom hordom
Znas sta sledi, ipak je ona
bila nesto sto vredi
pa, kad se onog jula
nismo potukli zbog njene casti
zar cemo sad zbog ovih
ocajnika zeljnih vlasti
Dok god je ovih frikova
sa punom vrecom trikova
nista sto vredi nece vredeti
zar stvarno nema nacina
pred najezdom prostacina
pa, ti si skolovan
da hapsis taj talog
a, ne da pustas
da ti izdaju nalog
Sorry, Plavi, posaljem katkad
srce, na raport glavi
od starog drustva nista
neko je puk’o, neko je svirn’o
ma, ti si super, brate
ako stvarno spavas mirno