Mesec prosipa bokal fosfora
vitraz mraza na oknu prozora
jedne noci ko ova znace Bog
doslikacu portret zivota svog
Silueta se davno nazire
neko uzdahne, neko zazire
isto vide, a razno tumace
djavo prste u farbu umace
Ref.
Prave si boje dodala
na taj portret zivota mog
talase plave, nijansu lave
vrtloge zelenog
I lila tamnu ceznjivu
i boju breskve neznu
i sramezljivu
setno sivu nepogresivu
Roze nadjoh medj’ starim pismima
modru vrpcu nad teskim mislima
ukrah ridju iz pera drozdova
laki purpur iz prvih grozdova
Uzeh oker sa svece svecarske
drap sa svilene masne becarske
mrku s tambure tuznih tonova
a cinober sa nosa klovnova
Ref.
A crnu nisi stedela
ali bez nje bi bela
jos izbledela
bez crne bela ne bi vredela
Srce je moje napuklo
k’o kora starog bagrema
al’ u tvom oku
kao lane zadrema
I jedva kao sapati
nicu po uglovima
zlatne paprati
pramen sna u sliku navrati
Vetar dokono senke spopada
huk u ambis tisine propada
jedne noci k’o ova, znace Bog
doslikacu portret zivota svog