Jutro me zatice samog
kao skoljku u pesku
svu noc su senke
na zidu skicirale fresku
Trazio sam jedan stih
skoro da ga osetih
al’ mi je iz ruku nestao
protura se novi dan
al’ taj trik je providan
samo da bi prosli prestao
Jutro me zatice
u pravom haosu tema
u mojim strofama
lagani raspad sistema
al’ u tajnim vezama
s’ nekim davnim brezama
Ponovo se pesma primice
zasad nema imena
samo bluza svilena
kako mi iz ruku izmice
Ref.
Zaboravljam imena, samo lica ostaju
u prolazu ljude otkrivam kroz sifre
dovraga, sve mi to govori da starim
zaboravljam dosadne cifre
Zaboravljam adrese
malih bircuza uz put
i curice, sto su uvek dobre bile
neke bistrine se nepovratno mute
ali nikad dodir svile
Jutro me zatice
opet u smisljanju bekstva
cim malo usporim
stignu me davna prokletstva
To su samo momenti
losim vetrom doneti
to su samo male vecnosti
to su samo godine
kad se covek otkine
kao od one gorke tecnosti
Ref.