Kad se nocas vratim sam, u svoju sobu
i ponovo vidim bezbroj nasih stvari
kad se nocas vratim u svoju tjeskobu
znat’ cu, oni sati nisu oni stari
Kad se nocas vratim i sidjem niz stube
sve ce oko mene opet biti cudno
kad se nocas vratim oni sto se gube
trazit’ ce se negdje dugo, uzaludno
Kad se nocas vratim sam, korak po korak
i zatvorim vrata da nitko ne udje
kad se nocas vratim samo osmijeh gorak
bit ce na tom licu sto postaje tudje
I sto da ti kazem napusten od ljudi
kojima sam mnogo i previse dao
i sto da ti kazem nego, sretna budi
iako te nisam sacuvati znao
Kad se nocas vratim porazen jos jednom
zagledan u sjenu sto kraj mene ide
kad se nocas vratim bit’ ce mi svejedno
slijedi li me itko, necu da me vide
Kad se nocas vratim i raspoznam jasno
zadnji trag na putu jos mokrom od kise
kad se nocas vratim bit’ ce, bit’ ce kasno
znakovi daleki ne cuju se vise