(jedan, jedan)
Ne vidis svet
iz moje perspektive
padam s’ zgrade
kroz glavu mi prolecu slike
Padam sa zgrade
svaki sprat je drugo secanje
vec dugo pece me sreca
jer previse cekam je
I on preko svega precice
preko preljube
i dalje tu za nju
ona za njega, ipak joj veruje
Ljubav, mozda preterujem
svakako nemam je
al’ vrebam je
a blizi se zemlja, sprat nize sam
Deseti
Prve svadja, cale keva
rodjendan mi bio deseti
tresem se, gasim se kao cigara
kasni sati, padam, nestaje mi daha
nema nazad
A vec je sedmi
mastao sam negde s pravom sedim
gledam unucad, gledam nju
onako stari-sedi
Imao sam dobre namere
nek mi ne zamere
ljudi sto pricaju kako sam
iskvaren i napaljen
Ne vidim izlaz
bojim se pada
i ne shvatam nista
pa bojim se, padam
Ali nikad ko danas
stvarno nikad ko danas
ne vidim izlaz
bojim se pada
I ne shvatam nista
pa bojim se, padam
a vec sam padao ranije
a vec sam padao ranije
Sesti
Dodaj mi kljuc
da otkuljucam svemir
i da zatvorim poroke
sto mi ne daju da letim
Neka hvala, sve sam cuo
i sto nisam hteo
i sto nisam treb’o
svakako svakom desi se jednom
Jak deja vu, sve video sam pre
kako padam, a polako
pored mene penje se broj pet
penje se i nestaje
Blizi mi se cetri
secam se ortaka sto zbog ribe
moro je da preti
padam dalje, zvuci smesno
trazim izlaz, nigde ne vidim
Secam se ortaka sto zbog ribe
su ga prebili
jebena trojka, ona mi je draga
sutrim za tri, ispod kosa
ja i par dragih drugara
Drugi
Sve je tako i glasno i tiho
poneo sam kofere, spakovo sam svoj zivot
prvi sprat, ziveo sam ovde nekad
pitam se sad da l’ posle
ovog zbogom ima ispocetka