Jos ponekad u jesenje dane
kad jesenji vetar
i poslednji listic sa grana pozanje
zaboli me stara rana
od secanja na dan njenoga vencanja
Ref.
U gomili bucnoj stajala je nema
pokrivena velom tad vec tudja zena
a ja kao prosjak u starom odelu
plak’o sam k’o dete na njenom veselju
Posle toga lutao sam dugo
nosio me nemir putevima bola
drugovao s tugom
i mrzeo sva vencanja
sve haljine bele i tuzne nedelje
Ref.
Daleki su iz proslosti dani
ja sam sada srecan
zivot mi se smeje pored druge zene
al’ ponekad neki vetar
donese mi na tren stare uspomene
Ref.